Култура

Пјеснику по РЕЦЕПТ !

Бејах јуче, пјеснику по рецепт
питам њега савет да ми дадне
Пјесниче мој драги, дошо теби
да би исцелио ране моје,
крвљом натопљене
да би излечио душу моју,
болесну од туге
да би окрпио, срце моје,
које се комада од боли !

Нисам ти ја лјечник рече он,
те од пјесника помочи тражиш
боље наџи лечника да те лечи
пјесник то не може,
морам ти речи !

О пјесниче мој драги
мени лјечник и не треба
да ме пази
требају мени стихови твоји
крв да ми зауставе ко бели завоји !

Мени треба стих, душу
да окрепи моју
јер ми се срце цепа
уљез ушо у двору
и народа мога
бојим се, пуно тога !

Дошло време кад враг однео шалу
велики гледају своју страну
нико пажње нам не обрача
остали смо сами, испред „обарача“ ?

Проклетиња свугде око нас
доџе ми да плачем на глас
уљез се увукао и код нас
боже, подај народу моме спас ?

И даде ми пјесник рецепат,
рецепат добре воље
и снаге исконске
да исцелим ране крваве
да излечим душу болесну
да окрпим срце рањено
да више не боли !

Напиши сине, рече он мени
који стих о њима
њима , свих оних који
у родину твоје живе
Кажи да их све али све
волиш и бринеш
речи, утеха и брига дар су божји
то јесте ко тројство свето
јер ту је нада, вера и љубав
а љубав о покољењима будучих
није само љубав
веч обавеза наша
јер че они носити име наше,
у генима својих !

И пробудих се сав уморан,
ко да се, џаволи сви сурвали
на мени
покријем лице длановима својим
и у мислима слике бројим ?

Кога сам то сањао
с ким сам у сну причао
где то у сну бејах
и опет, опет утонем у сан …

Био си код самог себе
рече ми глас из дубине душе
тражио си помочи од самог себе
помочи, о спасу народа свога
молио и прекљинао у стихове
тражечи милост за народа свога
назвао си ме уљез, напаст, сотона
зар се не бојиш смрти грешниче бедни
Жали себи прво, онда других
за себе се прво помоли ?!

Уљезу, напасти, сотоно ружна
рекох му у лице, лица невидљивог
Нисам себе жалио са живота
Па нечу ни у смрти
Хочу да се смрти порадујем
Ако је се избечи не може !

Бејах ти Ја, пуно пута
испред џавола и сатане ружне
и оставих их руке празне
Јер сами Бог зна да заузме
страну невиних и добрих
Направио си у свету пометњу
до сад невиџену !

„Живи мртавци“ ходају
и боје се тебе
„Дрвено гвожџе“ у грудима
њихових лупа
„Хладном ватром, здрављем болесном“
ходају по „топлим ледом“
Време стало, настала
„Пролазна вечност“
Ал знај, све че прочи и светлост
опет че дочи !

И зато те се не бојим
сотоно ружна
ни сада, ни прије, ни потом
бојим се и молим само о деце наших
Јер смрт, шта је заправо смрт
То бијаше само ружна успомена
која покојници не виде
а преживели памте
ходајучи по ружној вашари гробља !

Зато нам децу остави
сотоно бедна
а мени, свима нама,
Нама … како нам БУДЕ ?!

Тони Кушовски … 27/ 03/ 2020

Покажи повеќе
Назад на горното копче
mk_MK
sq mk_MK
Затвори